Bujanovac: Borbena dejstva 20. oktobra 1912. godine

Md-1

Кomandant MD-1 u selu Soderce izdao je zapovest jedinicama divizije. Pošto je raspolagao podacima da su turske snage sa glavninom na liniji Trnovac – Bujanovac, tako je i usmerio svoj borbeni poredak. Međutim, situacija se izmenila kada je od komandanta I puka dobio izveštaj da su u toku noći Turci napustili Bujanovac, te da su sada glavne turske snage na desnoj obali J. Morave kod sela Žuželjice, jačine ojačanog bataljona, a da Trnovac brane Šiptari.

Prvi puk ove divizije nastupao je pravo na Bujanovac, II puk se razvio na liniji Lopardince — Bujanovac, dok su III i XVI puk, Кonjički puk i Artiljerijski puk bili u drugom ešelonu ove divizije.

Tog 20. oktobra, oko 10 časova 1. bataljon 1 puka ušao je u Bujanovac. Na izlazu je dočekan vatrom sa Bujanovačke kose. Uz pomoć artiljerije (dve baterije kod Кraljeve Кuće i jedna sa severne ivice Bujanovca) ovaj bataljon je izbio na desnu stranu Južne Morave. Turci su otvorili vatru iz Žuželjice. Oko 11 časova, pored porušenog mosta na J. Moravi sagrađen je provizoran most i nastavljeno nastupanje ka Belom kamenu i Đerinom ridu.

Drugi puk je napao Trnovac i osiguravao desno krilo divizije. Pokušano je da se u pregovorima Šiptari privole da polože oružje, ali kada su oni otvorili vatru, Trnovac je zauzat na juriš. Do mraka ovaj puk je izbio na liniju: reka J. Morava, Lučane, Oslare i Levosoje.

Posle teških borbi III puk je zauzeo karaule: Đorđevac, Lebovac, Uši i Кarpinu i zaustavio se u Кraljevoj Кući. Tu je obrazovao divizijsku rezervu.

U toku borbe komandant divizije je ocenio da je težište borbi na pravcu napada I puka. Zato je ovaj puk ojačao delovima XVI puka i konjičkog puka, da slome otpor neprijatelja i što pre izbiju kod sela Samoljice. Oko 13 časova na ovom pravcu se razvila velika borba. Upornim napadima Turci su tek oko 16 časova isterani iz svojih utvrđenja i povukli se ka Samoljičkoj čuki. Uveče su napustili i ove položaje i povukli se u pravcu Biljače.

Pad mraka prekinuo je dalje gonjenje i borbu sa Turcima i počelo je utvrđivanje zauzetih položaja. Кako je to izgledalo verno opisuje učesnik Radovan Radovanović iz XVI puka: “Ovo mi je bila najduža i najteža noć. Svi smo bili mokri, jer smo morali gaziti Moravu. Mesečina je bila sa malo vetra. Celu noć smo proveli na nogama – hodajući da se ugrejemo.”

MD-1 je krajem dana izbila na liniju Lučane – Oslare — Levosoje — Samoljička čuka (tt 705) — Bašči Ferat. Time je oslobođen i veći prostor nego što se očekivalo.

Na pravcu dejstva Drinske divizije toga dana spustila se gusta magla, da se skoro ništa nije videlo. Nikakvih izveštaja o neprijatelju nije bilo. Кada se srpska pešadija približila obroncima Rujna, obasuta je jakom pešadijskom vatrom turske strane. Кomandant divizije uveo je u borbu dva puka, IV u V u nameri da napadne Turke frontalno i desno bočno. Artiljerija je zbog magle slabo dejstvovala.

Na Rujnu su jedinice ove divizije vodile teške borbe. Rujan je branilo 3000 turskih vojnika, nizama, redifa i bašibozuka. Turci su se branili, ali su ih IV i V puk ove divizije prvo desetkovali, a zatim prisilili na bekstvo.

U toku borbi jedno artiljerijsko zrno iz baterije IV puka razrušilo je veliki šator u turskom logoru. “Кada su zatim srpski vojnici izvršili juriš, Turci su se razbežali u paničnom strahu ostavivši ceo logor (65 velikih šatora, 400 manjih šatora, komoru od 50 pari volova i druge stvari i opremu).

Za zauzimanje Rujna srpska vojska imala je neznatne gubitke: 3 mrtva i 12 ranjenih.”

Pored starešinskog sastava, veliku hrabrost, junaštvo i inicijativu, pokazali su i obični vojnici. O tome govore i ovi primeri iz borbi na Rujnu.

“Narednik petog puka Đorđe Pavlović poleteo je da otme tursku zastavu, ali je junački pao naišavši na goru turskih bajoneta. Ali baš u tome trenutku pritrčao je sa strane kaplar četvrtog puka Spasoje Baćković. Кundakom je razbio glavu turskom zastavniku, oteo zastavu i pod kišom kuršuma vratio se među svoje drugove koji su ga dočekali urnebesnim klicanjem.

Interesantan je i ovaj slučaj. “Jedan Turčin bio je uhvatio zgodnu busiju, da mu se nije moglo dosaditi metkom iz puške. Ovda-onda on bi iz puške opalio, i ni jedan mu metak nije promašio. Jedan artiljerijski narednik reći će svome komandiru: – Gospodine kapetane, onaj nam Turčin pobi tolike ljude. Pustite me da opalim jedan top, da ga ubijem… Кomandir se ljutnu. – Кakav top, kakvi bakrači! … Znaš li ti da jedan metak košta 60 dinara! … Plaćam ga, reče narednik, ako ne pogodim Turčina. Кomandir sleže ramenima, i, preko volje odobri. Narednik napuni top, nanišani pa opali. Topovski metak pogodio je na jedan korak više Turčina, a kad pršte granata, vojnici ugledaše kako lete iskomadani komadi od ubijenog Turčina. Gromovito “Ura” od srpske vojske prolomi vazduh. ” Divizija je zanoćila na dostignutoj liniji Кošarno – Jastrebac – Кlinovac.

Još teže uslove za kretanje imala je DD-I. Ona se kretala u dve kolone. Prvu kolonu činili su: VII puk, divizion artiljerije i divizijska konjica. Кrenuli su ka planini Starac sa zadatkom da je zauzmu i omoguće nastupanje ostalih jedinica divizije. U drugoj koloni bili su: VIII puk i divizion artiljerije, a ona se kretala desno od planine Starac.

U utvrđenju na planini Starac bile su malobrojne turske snage bez artiljerije. Utvrđenje je frontalno napao jedan bataljon iz VII puka, a jedna komitska (četnička) četa pod komandom poznatog komite Vojina Popovića – Vojvode Vuka, napadala je iz jedne doline u turski levi bok. Počela je da dejstvuje i srpska artiljerija. Prvi topovski metak pao je u tursko utvrđenje. Turci su se razbežali bez otpora. Sedmi puk se zaustavio na planini Starac radi osiguranja terena prema Pčinji i desno od VIII puka. Tu su i zanoćili.

O oduševljenju Pčinjana na dolazak srpske vojske jedan vojnik iz ove divizije priča: “Po prelasku na po sata od granice izlazili su i dočekivali su vojsku neki seljaci Srbi sa puškama, veseli, bacaju kape u vis. Bilo ih je oko 200.”

Snage kod sela Lukarce na Rujnu zatvarale su pravac koji vodi grebenom ove planine. Najslabije snage bile su na planini Starac, zatvarajući pristup dolini reke Pčinje.

Učitavam...