Bujanovačke priče: Evo zašto se kaže “Leštarska rabota” i ko je bio prvi vegeterijanac u Bujanovcu!

Decenijama se u Bujanovcu za poslove, koji su bez izgleda na konačan uspeh ili u domenu fantazije kaže da su “leštarska rabota”. Sintagma ima svoju predistoriju.

Krajem druge decenije ovog veka u Bujanovcu je formirano Kulturno–umetničko društvo “Polet”. Među utemeljivačima društva bili su i dva brata Leštarević: Njubomir i Borivoje. Prvi je bio svojevremeno student medicine i poslanički kandidat “Jugoslovenske narodne stranke borbaša” na izborima 1938. godine.

Međutim, kandidatura mu nije sudski potvrđena zbog proceduralnih grešaka. Borivoje je bio prosvetni radnik. Izreka “leštarska rabota” vezana je za njega.

Vodio je čudan život. Zahtevao je da se na jelovniku svakog dana nađe isključivo beli pasulj bez mesa. Po njegovim tvrdnjama upotreba mesa u ishrani uništava moždane ćelije. Taj prvi vegetarijanac u čitavom kraju ostao je zapamćen po nekim postupcima, zaista neuobičajenim za ovo podneblje.

Spavao bi čitavog leta na patosu sa glavom naslonjenom na kućni prag. Govorio je da prag pomaže da se u glavi roje pametne misli, a patos da se telo čeliči.

Moguće da je bio preteča nekih teorija koje su danas dobile naučnu potvrdu, ali u vreme u kome je živeo Birivoje Peštarević, izazivale su nevericu i podsmeh.

Znajući da kokoške nose jaja samo po danu, zatvorio bi čitavo jato kokošaka u mračnu prostoriju pa im zatim nudio četiri sata mraka, četiri sata sijalične svetlosti. Očekivao je da umesto jednog snesu tri jaja. Da li je postigao željeno ne zna se, ali danas naučnici po principu promene bioritma kod kokoški dobijaju kvantitet.

Projektovao je zagrevanje stana na taj način što je peć stavio u jednu, centralnu prostoriju, a ostale povezao čunkovima, probijajući zidove. Kakvi su efekti bili teško je reći, ali zar na tom principu ne radi centralno grejanje?

Primenjivao je i davao praktične savete. Ukoliko bi čovek imao bolove zbog kurjih očiju na malim nožnim prstima, savetovao je svoje iskustvo, da se leva cipela obuče na desnu a desna na levu nogu. Niz je njegovih “patenata” koji do današnjih dana žive u narodnom predanju, uglavnom neshvaćenih i ne prihvaćenih, pod jedinstvenim nazivom “leštarska rabota”.

Tagovi: bujanovac, bujanovačke spke, bujanovačke priče, leštarska rabota

U Bujanovcu, 1997. godine. – Dobrivoje Ostojić

Ukoliko bi čoveku iz Bujanovca oduzeo šalu i smeh, bilo bi kao da si hlebu oduzeo so ili jelu začin.

Bujanovačke priče, iz knjige “Bujanovačke spke”; Beleška o piscu; – Dobrivoje Ostojić rođen je 1936. godine u Ilijašu. Završio je gimnaziju a potom studije Jugoslovenske književnsoti na filozofskom fakultetu u Skoplju. Radio je petnaest godina u bujanovačkoj prosveti, a od 1974. godine profesionalni je novinar. Objavio je nekoliko knjiga i romana. Takođe, dobitnik je mnogih stručnih priznanja i nagrada za novinarstvo i publicistiku. Živi i radi u Beogradu. Dobitnik je prve nagrade i povelje na Književnim susretima “Zijo Dizgarević” za priče “Tama sna“.

Bujanovac
Njuz Network

Učitavam...