Bujanovačke priče: I Srbi imaju more

Među čestim putnicima namernicima ili slučajnicima koje su božije staze i bogaze dovele u Bujanovac, Srećko Stanić zauzima veoma interesantno mesto.

Rođen u Dragačevu kod Čačka, u porodici čiji je rodonačelnik Dragutin poveo šest sinova u Prvi svetski rat. Svih sedmorica Stanića prošlo je kroz Albansku golgotu, Krf, Solunski front, svi se vratili iz rata živi i okićeni odličjima za junačku borbu. O toj porodIci će kasnije biti snim– ljen film, pisani novinski feljtoni, kNjige… Sre– ćko je Dragutinov unuk. ‘

Bio je odličan učenik čačadske gimnazije, posle koje upisuje Novinarsko-diplomatsku školu. Studiranje mu prekida progon na Goli otok jer se izjasnio za Rezoluciju Informbiroa. Po povratku s trogodišnje robije za njega nigde nije bilo zaposlenja.

Beznadno se prijavio na konkurs za nastavnika matematike u Osnovnoj školi u Bujanovcu. Sveto Protić, referent za prosvetu, obradovan da će dobiti deficitarnog nastavnika matematike, odmah mu telegramom potvrdio prijem u radni odnos.

Došao je Srećko u Bujanovac, sa suprugom Lucijom, medicinskom sestrom i trogodišnjim sinom Veljkom.

Godinama je predavao matematiku, ali i bilo koji drugi predmet za kojeg nije bilo odgovarajućeg nastavnika. Potucao se po podstanarskim sobama.

Izuzetnom inteligencijom, širokim poznavanjem mnogih oblasti nauke i kulture, plenio je sredinu. Družio se sa svim i svakim, izuzev sa političarima.

Još kao đak gimnazije, kao podstanar kod nekog kafedžije, ogrezlog kockara, posmatrajući gazdu u igri, naučio je kockarski zanat, pa gotovo postao zavisan o kocki.

Neumoran je bio igrač. Uvek spreman da razbaci karte sa odabranim društvom, ali i s ciganima i Šiptarima sklonim kockarskim podvalama. Prihvatio je svaki izazov s dostojanstvenim manirom s filozofskim odnosom u nadigravanju, kao da ga finansijska dobit uopšte nije interesovala. Tražio je igračku prevlast i pobedu zbog samo njemu znanih zakonitosti i razloga.

Moguće da je boravak na Golom otoku ostavio snažne tragove u njegovoj duši. Jer, tamo se ostajalo živim samo na kockarsko logičan način.

Mnoge generacije učenika iz Bujanovca prva znanja iz matematike sticale su od Srećka Stanića. Predavao je on i istoriju, francuski jezik, likovno vaspitanje

Podučavao je Srećko čitavu plejadu bujanovačkih privrednih i političkih rukovodilaca iz svih predmeta koji su polagani u osnovnoj i srednjim školama.

Sa zadovoljstvom je tim “učenicima”, ratom ometenim, a obaveznim da završe škole, ukoliko žele da ostanu na položajima, naplaćivao podučavanje. To je valjda jedini novac koji je cenio.

Verovatno zbog izgubljenih ideala, prihvatio je život spontano s tihom patnjom, razočaran.

Bežao je od svih političkih rasprava. Samo bi ponekada filozofskom opaskom prokomentarisao određena dnevna zbivanja. U jednom intimnom, neobaveznom, učiteljskom društvu, rekao je:

– I Srbi imaju svoje more oko Golog otoka!

Neko od potkazivača, a takvih je uvek bilo u Bujanovcu, dojavio je izjavu nadležnim.

Dugo su trajali informativni razgovori između Srećka i radnika Državne bezbednosti. Posle tih razgovora, nakon par dana, u jeku školske godine, napusto je Srećko Bujanovac. Otputovao je za Dubrovnik, u kome je ubrzo postao veoma popularan. Postao “Učo”, ljubimac grada.

S vremena na vreme javljao se prijateljima pismima i čestitkama. Uvek su javljanja bila prepuna tuge za Bujanovcem i velikim brojem prijatelja.

Tagovi: bujanovac, bujanovačke spke, bujanovačke priče, i srbi imaju more

U Bujanovcu, 1997. godine. – Dobrivoje Ostojić

Ukoliko bi čoveku iz Bujanovca oduzeo šalu i smeh, bilo bi kao da si hlebu oduzeo so ili jelu začin.

Bujanovačke priče, iz knjige “Bujanovačke spke”; Beleška o piscu; – Dobrivoje Ostojić rođen je 1936. godine u Ilijašu. Završio je gimnaziju a potom studije Jugoslovenske književnsoti na filozofskom fakultetu u Skoplju. Radio je petnaest godina u bujanovačkoj prosveti, a od 1974. godine profesionalni je novinar. Objavio je nekoliko knjiga i romana. Takođe, dobitnik je mnogih stručnih priznanja i nagrada za novinarstvo i publicistiku. Živi i radi u Beogradu. Dobitnik je prve nagrade i povelje na Književnim susretima “Zijo Dizgarević” za priče “Tama sna“.

Bujanovac
Njuz Network

Učitavam...