Bujanovačke priče: Ja lečim dušu čoveka

Bujanovački cigani-starosedeoci, predstavljaju poseban milje. Za mnoge porodice se ne zna kada su i odakle došle u ovaj grad. Žive u veoma korektnim komšijskim odnosima ca Srbima. Imaju radne navike. Bave se kovačkim, užarskim, potkivačkim zanatima, a mnogobrojnije zanimanje je muzika. Prema temeljima istraživanja Dževada Ramadanovića, bujanovački Cigani imaju znatno više zajedničkih osobina sa Ciganima iz Vranjske banje nego sa onima iz Vranja. Ramadanović dokumentovano prezentuje da bleh muzika vuče korene iz Banje i Bujanovca (Vranjski cigani su uglavnom svirali violinu i harmoniku).

Bujanovački Cigani su očuvali ugled skromnošću, poštenjem i radinošću. Mnogi bujanovački Srbi kumovali su rađanje ciganske dece. Kumstva se neguju i čuvaju. Decenijama postoje muzičke klape koje uveseljavaju Bujanovčane za vreme slava, svadbi ili sviraju na ispraćaju na putu bez povratka.

Mnogi od tih svirača imaju srpska imena, mnogi su ih uzeli kao umetnička. Čuveni klarinetista Mika u matičnim knjigama se vodio kao Demir. Basista Kurta ovekovečen je u spomeniku sviraču koji ponosno stoji ispred Bujanovačke banje. Bez Čazine družine nemoguće je zamisliti bilo kakvu sbečanost u gradu.

Ipak najmuzikalnija porodica su Ramadanovići.

Džumša decenijama razgaljuje harmonikom i pesmom. Dževad je poznat po izuzetnim vokalnim i muzičkim kvalitetima. Enver, mlađi brat, stekao je ime kao muzičar. Njihov sestrić Srđan Asanović poznat je u beogradskim najelitnijim lokalima kao izvanredan muzičar i boem.

Dževadov sin Sergej učenik III razreda muzičke gimnazije ima sjajnu perspektivu sa već samostalnim koncertima. Istina, odlučio se za klavir i klasičnu muziku…

Ipak, posebno poglavlje u svemu je Džumša. Ne samo da je uzeo umetničko ime ljubiša, već i prezime. Umesto Ramadanović i u zvaničnim najavama zove se Radmanović. U poslednjih par godina svake večeri zabavlja banjske goste u restoranu “Vrela”. Svira za svoju dušu, i za goste koji traže leka u bujanovačkom blatu.

Jedne večeri posle odsviranog bloka starogradskih pesama zaseda za “umetnički” sto sa bratom Dževadom (čije je umetničko ime Cvetko). Počinju priču, kad za sto pristiže dobro stojeća ženska. Priupita za slobodno mesto i odmah poče priču da je pristigla u Banju jer je čula za njene lekovita svojstva. Rečita, neposredna, otvorena veli da je pritegle reumatske nevolje što joj uništava duh, stvara melanhoniju, nervoze…

Merka je ljubiša. Život joj je pisao svoje istorije, ali samo pažljivim zagledanjem može se to primetiti. Atraktivnost je znatno uočljivija. Poče ljubiša priču:

– Banja jeste delotvorna. Zaista mnogima pomaže. Naći ćete vi ovde leka, a to što imate nervoze, što vas hvata loše raspoloženje, razočaranost, ja sam tu. Ja preuzimam da vam to izlečim. – Zaboga, da vi niste neuropsihijatar?

– Nisam neuropsihijatar ali sam pekar za ljudsku dušu. Moje pečenje nikoga nije ostavilo ravnodušnim. Uostalom, ubrzo ću vam pokazati.

Lagano se podiže sa stolice, priđe mikrofonu, razvuče harmoniku i tiho zaneseno, otpoče pesmu “Imam jednu želju, da ti tvoja medna usta još jednom poljubim…”

Otpeva ljubiša još nekoliko pesama i vrati se stolu. Oduševljenje u očima pacijentkinje. S nevericom gleda u ljubišu pa će:

Osećam, zaista osećam da će mi ova banja prijati. Nešto mi govori da ćete u mom lečenju imati velikog udela. Unapred hvala…

Umesto nameravanih petnaest, pacijentkinja je ostala u Banji više od mesec dana…

Tagovi: bujanovac, bujanovačke spke, bujanovačke priče, ja lečim dušu čoveka

U Bujanovcu, 1997. godine. – Dobrivoje Ostojić

Ukoliko bi čoveku iz Bujanovca oduzeo šalu i smeh, bilo bi kao da si hlebu oduzeo so ili jelu začin.

Bujanovačke priče, iz knjige “Bujanovačke spke”; Beleška o piscu; – Dobrivoje Ostojić rođen je 1936. godine u Ilijašu. Završio je gimnaziju a potom studije Jugoslovenske književnsoti na filozofskom fakultetu u Skoplju. Radio je petnaest godina u bujanovačkoj prosveti, a od 1974. godine profesionalni je novinar. Objavio je nekoliko knjiga i romana. Takođe, dobitnik je mnogih stručnih priznanja i nagrada za novinarstvo i publicistiku. Živi i radi u Beogradu. Dobitnik je prve nagrade i povelje na Književnim susretima “Zijo Dizgarević” za priče “Tama sna“.

Bujanovac
Njuz Network

Učitavam...