Bujanovačke priče: Mimo pravila

Početkom šezdesetih godina počela je masovna kupovina automobila u Bujanovcu. Auto, makar i “fića”, smatrao se merilom prestiža. Novopečeni vozači, često s dozvolama dobijenim preko veze, ne retko su lupali automobile.

Po pravilu, u ponedeljak ujutro, pred auto–mehaničarskom radnjom Blagoja Janjića Levka, usred grada, okupilo bi se nekoliko prijatelja sa havarisanim automobilima. Pristizali su Mladen Pešić, predsednik Suda, Brana Jordanović, sudija, Dobrivoje Ostojić, profesor, Georgi Ivanov, lekar…

Neko bi dolazio zbog svog vozila, neko da vidi ko će doći, sluša priču o udesima. Levko bi se zagonetno smejao slušajući objašnjenje. Sve se svodilo na to da je posle burne subotnje ili nedeljne noći, po povratku kući na svakog “naleteo neki bezveznjaković, koji pojma nema o vožnji”. Niko nikada od prisutnih nije bio uzročnik udesa.

Ponekada je Levko morao auto prekrivati ciradom ili kriti u radionici “da ne pukne bruka” sve dok ne sredi stvar. Jednog takvog ponedeljka pristiže ljubomir Dejković Kasa, sudija Opštinskog suda u Bujanovcu, boem, šarmer i veseljak. Na automobilu nema šoferšajbne!

Pre pozdrava sa Levkom i ovećim društvom otpoče priču kroz smeh:

– Vraćam se sinoć oko dva sata iz Vranjske banje. Na prelazu preko železničke pruge spuštena rampa. Zaustavim auto, čekam. Odjednom, rampa umesto da se diže na gore, krenu prema mom autu, tresnu po šoferšajbni i vrati se, mimo svih pravila.

Eto moj Levko, ni kriv ni dužan nastradah. Smeh prisutnih, Levko proprati rečima:

Kasa, vidim da zaista nisi kriv, kada je i to moguće džaba popravljam auto.

Tagovi: bujanovac, bujanovačke spke, bujanovačke priče, mimo pravila

U Bujanovcu, 1997. godine. – Dobrivoje Ostojić

Ukoliko bi čoveku iz Bujanovca oduzeo šalu i smeh, bilo bi kao da si hlebu oduzeo so ili jelu začin.

Bujanovačke priče, iz knjige “Bujanovačke spke”; Beleška o piscu; – Dobrivoje Ostojić rođen je 1936. godine u Ilijašu. Završio je gimnaziju a potom studije Jugoslovenske književnsoti na filozofskom fakultetu u Skoplju. Radio je petnaest godina u bujanovačkoj prosveti, a od 1974. godine profesionalni je novinar. Objavio je nekoliko knjiga i romana. Takođe, dobitnik je mnogih stručnih priznanja i nagrada za novinarstvo i publicistiku. Živi i radi u Beogradu. Dobitnik je prve nagrade i povelje na Književnim susretima “Zijo Dizgarević” za priče “Tama sna“.

Bujanovac
Njuz Network

Učitavam...