Bujanovačke priče: Plaćaju lokale

Za predsednika Fudbalskog kluba BSK, izabran je Mladen Pešić, predsednik Opštinskog suda u Bujanovcu. Ozbiljan, temeljit i odgovoran prihvatio se dužnosti i obaveze prvog čoveka fudbalskog sporta. Konsolidovao je tim, doveo trenera Đorđa Mileusnića, bivšeg fudbalera, školskog drugara, inženjera, fudbalskog zanesenjaka, obezbedio finansijska sredstva za rad, zaveo red i dozvolio rad u Klubu samo onima koji žele napredak fudbalskom sportu u Bujanovcu.

Običavao je svakog utorka, u pet sati, da drži sastanak Uprave kluba u sali Suda. Deljena su zaduženja, analizirani susreti od protekle nedelje, saslušavani izveštaji trenera, davana uputstva, kritike…

Mileta Rašković, Mladenov školski drug, nekada izvanredan fudbalski golman, inženjer koji je život i poslovne obaveze shvatio sa najlakše strane, pridodajući mu notu humora, čiji život na žalost nije bio dugovečan, tražio je mogućnost da napravi od najozbiljnijeg događaja tribinu smeha.

Znajući za Mladenovu poslovičnu obavezu držanja sednica, ozbiljnost u radu, krenu u akciju da mu to poremeti.

Gori svetlo yusudskoj sali. U toku je sednica uprave BSK-a. Rašković šeta glavnom ulicom očekujući da se pojavi Jovan Stojković Karakan. Čovek, koji danima obilazi sve institucije tražeći da mu se plate lokali u glavnoj ulici, predviđeni za rušenje, ali, da mu se plate znatno više nego ostalim vlasnicima.

Znajući da će se Jovan Karakan pojaviti Rašković ga je uporno čekao. I pojavi se.

– Zdravo čika Karakan, kako si, što rabotiš? · Ništa, ništa, ovi lopovi na vlasti hoće da me unište, hoće da uzmu ovo bogatstvo, a plaćaju kao u Đoljinskoj mali…

– Ma nije baš tako. Eno, pogledaj čika Karakane, baš sada je dogovor oko plaćanja. Eno, u sudu, tamo je predsednik Mladen Pašić, Perin sin. Sada je glavni dogovor. Što ne odeš tamo?

– Kude Je, bre, taj dogovor?…

– Ene, u onoj sali. Hajde, i ja ću s tobom.

Mladen u punom zanosu kritike, da je trebalo drugačiju taktiku primeniti protiv “Radana” iz Lebana, da nije trebalo da se u timu pojavljuju kukavice i neiskusni…

Upada Jovan.

– Je li predsedniče, ti tako odlučuješ o lokalima, ti prijatelje pozvao, daješ pare, a Jovana Karakana niko ne zove, ti si baraba, ti si niko!… Kakva je ovo vlast? Nećete, nećete, ja ću sa sekirče da rešavam. Moji lokali su najbolji i najskuplji!…

Mladen zbunjen, članovi uprave takođe, kapiten tima i trener ne znaju o čemu se radi.

Odjednom iz hodnika, kroz otvorena vrata ulazi Mileta Rašković:

– Čika Jovane, nije rasprava u ovoj sali, u drugoj je, ajdemo, ajdemo.

– Ne ovde je, evo ga predsednik Suda, Mladen Pašić. Ovde je…

– Ne, ne, samo sprat više. Mi pogrešismo, – potiho govori Rašković.

– O Rale, Rale, nanu li ti tvoju. Zapamtićeš ti mene, uspe da progovori Mladen Pašić…

Tagovi: bujanovac, bujanovačke spke, bujanovačke priče, plaćaju lokale

U Bujanovcu, 1997. godine. – Dobrivoje Ostojić

Ukoliko bi čoveku iz Bujanovca oduzeo šalu i smeh, bilo bi kao da si hlebu oduzeo so ili jelu začin.

Bujanovačke priče, iz knjige “Bujanovačke spke”; Beleška o piscu; – Dobrivoje Ostojić rođen je 1936. godine u Ilijašu. Završio je gimnaziju a potom studije Jugoslovenske književnsoti na filozofskom fakultetu u Skoplju. Radio je petnaest godina u bujanovačkoj prosveti, a od 1974. godine profesionalni je novinar. Objavio je nekoliko knjiga i romana. Takođe, dobitnik je mnogih stručnih priznanja i nagrada za novinarstvo i publicistiku. Živi i radi u Beogradu. Dobitnik je prve nagrade i povelje na Književnim susretima “Zijo Dizgarević” za priče “Tama sna“.

Bujanovac
Njuz Network

Učitavam...