Bujanovačke priče: Pričini mi se orao

Uz novembarske praznike godine 1968. šiptarski nacionalizam se pokazao u punom svetlu. Došlo je do velikih nereda na Kosmetu, javno na tribinama proklamovane je odvajanje Kosova i njegovo pripajanje Albaniji. Po davno skrojenim planovima cilj albanskih separatista bio je Bujanovac, njegovo osvajanje i prisvajanje.

I bez zakonskog uporišta, vrhovna vlast je dozvolila da se na Kosmetu uz državnu zastavu i zastavu Republike Srbije može isticati i albanska zastava. Međutim, “to pravo” oni su primenili i na Bujanovac. Na svim javnim institucijama, uz zastavu Jugoslavije, našla se i zastava Albanije.

To je ogorčilo srpsko stanovništvo. Atmosfera je bila izuzetno napeta. Celokupno srpsko stanovništvo, energično je tražilo skidanje albanskih zastava, jer narodno pamćenje je govorilo da su baš pod tim zastavama u toku rata dva puta balisti opustošili grad. Na prilazima Bujanovcu dežurala je milicija, pristigla iz unutrašnjosti Srbije. Albanski živalj je takođe organizovano iščekivao razvoj događaja.

U grad su pristigli najviši politički rukovodioci sa Kosmeta: Đavid Nimani, Imer Pulja, Kolj Široka… U Opštinskom komitetu Partije držali su lekcije Bujanovčanima sa “ugrožavaju slobodu i ravnopravnost albanskom narodu…”

Na Bioskopu (na mestu današnjeg Doma kulture) upadljivo se viorila albanska zastava sa dvoglavim orlom. Policija nije dozvoljavala njeno sklanjanje…

U jednom trenutku, pred sumrak, pojavi se Mile Konatarević, konobar iz hotela sa lovačkom puškom, nanišani i dva puta opali u zastavu. Okupljena masa naroda aplauzom pozdravi Miletov čin. Međutim, milicija ga razoruža i umesto u zatvor povede u Opštinski komitet da objasni svoje postupke, pred vodećim političarima Bujanovca, Kosova, i Mile poče da objašnjava:

– Posluživao sam u hotelu goste, kad neko reče “A bre Mile ti si lovac, imaš pušku. Eno na bioskop se spustila neka ptičurina. Nikako ne mogu da je oteraju.” Ja se prihvatim puške, dođem do bioskopa, kad stvarno, valjda što slabo vidim, ili što je sumrak, učini mi se da na crvenom crepu stoji orlušina’. Opalim iz puške, a dalje znate…

Mile je ponosan na kaznu koju će mu kasnije sudija za prekršaje izreći zbog ovog dela.

Tagovi: bujanovac, bujanovačke spke, bujanovačke priče, pričini mi se orao

U Bujanovcu, 1997. godine. – Dobrivoje Ostojić

Ukoliko bi čoveku iz Bujanovca oduzeo šalu i smeh, bilo bi kao da si hlebu oduzeo so ili jelu začin.

Bujanovačke priče, iz knjige “Bujanovačke spke”; Beleška o piscu; – Dobrivoje Ostojić rođen je 1936. godine u Ilijašu. Završio je gimnaziju a potom studije Jugoslovenske književnsoti na filozofskom fakultetu u Skoplju. Radio je petnaest godina u bujanovačkoj prosveti, a od 1974. godine profesionalni je novinar. Objavio je nekoliko knjiga i romana. Takođe, dobitnik je mnogih stručnih priznanja i nagrada za novinarstvo i publicistiku. Živi i radi u Beogradu. Dobitnik je prve nagrade i povelje na Književnim susretima “Zijo Dizgarević” za priče “Tama sna“.

Bujanovac
Njuz Network

Učitavam...