Bujanovačke priče: Razmisli o sebi

Mračne misli okupirale Nijaziju Bektašija. Prebire po prošlosti. Sećanje ga vodi u vreme kada je iz svog sela Nesalce krenuo na školovanje. Završio srednju i višu školu i postao cenjeni nastavnik matematike. Zatim, dobija mesto sekretara za prosvetu i kulturu u Opštini. Željan znanja, odlučuje se na studiranje pravnog fakulteta. Kao vanredni student završava studije sa visokim ocenama. Upisuje i treći stepen. Oženio se iz domaćinske kuće Čorovinje, iz Velikog Trnovca. I odomaćinio, decu školuje. Kao mlad dobio je partijsku knjižicu, postao i ostao verni vojnik Saveza komunista. Poslove u Opštini radio po vlastitom ubeđenju, veoma savesno, a po ocenama nadležnih, veoma uspešno i korektno.

Nikako mu u ovim trenucima nije jasno zbog čega je i on došao pod udar velike političke akcije nazvane radna i politička diferencijacija, kojom se mnogi Albanci i Srbi, posebno iz prosvete i državnih institucija udaljuju s posla jer su “delovali sa pozicija albanskog separatizma”. Istini za volju Nijaziju niko nije rekao da je svrstan u separatiste, ali mu je preporučeno s najvišeg opštinskog mesta da ide u penziju.

Mučno razmišljanje svojim dolaskom prekinu mu šurak Avnija Čorovinja. Zna Nijazija da sa Avnijom može razgovarati otvoreno, ne samo zbog rodbinske veze, nego i zbog toga što je Avnija smiren, razuman, mudar, dobronameran. Dugo su zajedno radili u prosveti. Avnijino životno iskustvo je prebogato i neuobičajeno. Učio je gimnaziju u Vranju. Bio kraljev stipendista. Veoma rano upoznao začetnike komunističkih ideja u Vranju, drugovao sa okojevcima, članovima Partije. Prihvatio levu orijentaciju u politici. Posle rata doživeo razlaz sa idejom, ali ne i sa prijateljima. Decenijama se družio sa uglednim ljudima lekarima, advokatima, profesorima, uglednim domaćinima Srbima u Vranju i Bujanovcu.

Smireno zasede Avnija na ponuđenu stolicu. “ćuti, ćuti, očekuje da Nijazija počne ispovedi, jer vidi ga da se leče na gadnim vatrama.

– Avnija, hajde govori šta da činim. Vele mi iz Komiteta da idem u penziju, mirno, kako ne bi i mene svrstali u grupu separatista i izbacili s posla, – poče priču Nijazija.

Prodornim pogledom Avnija ga natera da nastavi.

I sam znaš da nikada ne bi smenili Stanka Tasića sa mesta predsednika Opštine da ja nisam obradio sve odbornike Albance. Znaš dobro da sam imao odlučujuću ulogu u smeni Stojančeta Popovića – Preševskog koji beše postavljen za predsednika i zadrža se samo mesec dana na tom mestu. Po nalogu Partije, oba zadatka sam ispunio bez greške. Dao sam veliki doprinos da za predsednika dođe Rade Kovačević.

Mnogi srpski odbornici, posebno iz “Gumoppastike” i gotovo svi šiptarski odbornici, bili su protiv njegovog dolaska na najviše mesto u vlasti. Ipak, uspeli smo da ubedimo ljude i na sednici koja je bila obojena svakakvim bojama, Rade postade predsednik. Pravo da ti kažem, očekivao sam da će se u opštini ili komitetu naći neko pravo mesto i za mene, na ime učinjenih usluga. Zaobiđoše me. Stalno me tapšu po ramenu, stalno zahvaljuju, gotovo javno pričaju o mojim zaslugama za kadrovske promene.

Sada ti moram priznati da si možda bio u pravu kada si mi u to vreme govorio: “Radi po svojoj pameti ali razmisli o vremenu koje će doći”. Čini mi se da nisi uvek odobravao moje stavove i moje angažovanje ali nisi se izjašnjavao. Možda si se složio, iako mi ni to nikada nisi rekao, kad sam se pridružio raskrinkavanju Hamdi Dacija, potpredsednika Opštine i narodnog poslanika. Ubeđen sam bio da je Hamdi karijerista. Međutim, nikada Komitet ne bi imao snage da mu se suprotstavi i “politički” ga likvidira da nije bilo Ešrefa Faiku i mene. Mi smo njegove slabosti izneli u javnost. Ode i Hamdi Daci sa političke scene. Ešref učvrsti svoju političku moć, a ja opet ostadoh u zapećku. Sada novi vetrovi duvaju Bujanovcem. Svu vlast, ali sada veoma čvrsto, drže ljudi s kojima sam decenijama na istom zadatku, kojima sam zaista pomogao u političkoj borbi, ali zaboravili su. Eto, ti moji prijatelji, odjednom zauzeli odbojan stav prema meni. Na proglašavaju me neprijateljem jugoslovenstva. Srbije. Partije, ali mi velikodušno savetuju da idem u penziju. Gde je penzija za mene u ovim godinama, u punoj snazi, sa završenim fakultetom. Nije mi jasno zbog čega mi to učiniše. Kakvi su to ljudi?

Mirno sluša priču Avnija. Gotovo nezainteresovano, jer sve što Nijazija reče, sve je znano Avniji. Poznati su mu i uzroci i posledice Nijazijevog angažmana.

– Pitaš za savet šta da radiš. Savete ne dajem iskusnim ljudima, mogu me pogrešno shvatiti. Rod si mi i prijatelj pa ću ti samo reći ovo: U drevnim knjigama je zapisano, a stari ljudi narodni mudraci, često ponavljaju: jedan put te može svako prevariti. Ukoliko te prevari i drugi put duboko razmisli o njemu i odnosu svome prema njemu. A ako te prevari i treći put, onda duboko razmisli o sebi. Prevaren si ti i treći, i četvrti, i peti put, a nisi o sebi razmislio. Idi u penziju

Tagovi: bujanovac, bujanovačke spke, bujanovačke priče, razmisli o sebi

U Bujanovcu, 1997. godine. – Dobrivoje Ostojić

Ukoliko bi čoveku iz Bujanovca oduzeo šalu i smeh, bilo bi kao da si hlebu oduzeo so ili jelu začin.

Bujanovačke priče, iz knjige “Bujanovačke spke”; Beleška o piscu; – Dobrivoje Ostojić rođen je 1936. godine u Ilijašu. Završio je gimnaziju a potom studije Jugoslovenske književnsoti na filozofskom fakultetu u Skoplju. Radio je petnaest godina u bujanovačkoj prosveti, a od 1974. godine profesionalni je novinar. Objavio je nekoliko knjiga i romana. Takođe, dobitnik je mnogih stručnih priznanja i nagrada za novinarstvo i publicistiku. Živi i radi u Beogradu. Dobitnik je prve nagrade i povelje na Književnim susretima “Zijo Dizgarević” za priče “Tama sna“.

Bujanovac
Njuz Network

Učitavam...