Bujanovačke priče: Ruska izložba

Posle objavljenog konkursa za nastavnika praktične nastave u Školskom centru na razgovor pristiže Voja Bilanović Bil. Pokaza dokumenta da ispunjava uslove, reče o njegovim radnim putevima, uspesima, ali napomenu da on ne bi radio poslove nastavnika praktične obuke već bi on, kao priznati pozorišni reditelj, formirao družinu na koju će Centar biti ponosan. Poče objašnjavati šta se sve može učiniti u bujanovačkoj sredini, siromašnoj kulturnim sadržajima, kakve su sve mogućnosti škole sa preko hiljadu učenika… Razložan u priči, spor na reči, bogat argumentima, ostavi na mene snažan utisak.

Predložih mu da ga primimo na šest meseci pa da tada vidimo da li je ispunio obećanja. Pristade.

Ubrzo je u školi osnovana dramska sekcija, šah klub, pripremane priredbe, organizovane književne večeri. Počeo je Voja iz Beograda da dovodi u školu poznata imena kulturnog života. Uspešno je pripremao pozorišne jednočinke, sa učenicima i recitalima učestvovao na komemorativnim obeležavanjima streljanja kragujevačkih đaka, organizovao smotre amaterskih pozorišta…

U pozorišnoj predstavi koju je pripremio sa učenicima: Grozdanom Arsić, Krunom Ničić, Dubravkom Kostić, Brankom Cvetkovićem, Miodragom Todorovićem u ozbiljnoj drami “Otac” od Strinberga, koja spada u evropsku dramsku klasiku, u glavnoj ulozi se pojavio kao gost Milivoje Živanović, bard jugoslovenskog glumišta.

Bio je to događaj za Bujanovac. Gostuje Milivoje. Čuli Vranjanci. Predsednik opštine u Vranju mu priredio doček, primili ga direktori “Simpa”, “Koštane”, “Alfe”, Duvanskog kombinata, uručivali mu poklone, slikali se… Uveče Milivoje, sa učenicima Tehničke škole, glumi za pozorišnu publiku u Bujanovcu, a sutradan u Vranju…

Vodeću srpsku poetesu Desanku Maksimović dovodi Voja u Školski centar u dva navrata da učenicima čita pesme i kazuje kako se piše poezija. Ostade Voja u Školskom centru godinama.

Imao je punu moju podršku. Međutim!

Pristigao sam sa nekog službenog puta. I pre no ću ući u kancelariju obrati mi se Voja s molbom da odmah saslušam šta je on u međuvremenu uradio.

Znate direktore, bio sam u Beogradu. Ugovorio sam gostovanje baletske grupe “Boljšog teatra”, najpoznatijeg ruskog ansambla i jednog od najpoznatijih u svetu. Doći će besplatno u Bujanovac. Njihov dolazak prati izložba 50 godina socijalističke izgradnje SSSR. Po svoj prilici doći će i ruski ambasador, ako ne on, onda konzularni ataše, sigurno. Napomenu da je slučajno svratio u Kulturni centar SSSR, video izložbu, oduševio se, predložio im, oni odmah prihvatili…

Upozorih ga da je preuzeo ulogu koja mu ne pripada, preuzeo ogroman rizik bez saglasnosti koje su neophodne u takvim slučajevima. Rekoh mu da odmah moramo kod predsednika opštine da ga upoznamo sa svime i vidimo šta da se radi.

– Bio sam je kod predsednika. Hoće da me hapsi!

Zazvoni telefon. Javlja se Stanko Tasić i naredi da odmah dođem kod njega. Krenuh.

U kancelariji predsednika načelnik SUP–a, načelnik za Obrazovanje i kulturu, sekretar komiteta.

Poče paljba na mene, šta ja to radim, šta to rade moji službenici. Njih niko ništa ne obaveštava, a ugovara se dolazak ambasadora Sovjetskog Saveza, izložbe, gostovanja. Gde smestiti ansambl, gde postaviti izložbu, ko da primi ambasadora…

I sam, u neobranom grožđu, predložih da pozovemo Vladu Stevanovića – Depu, sekretara sreskog komiteta Partije zbog konsultacije. Pozvasmo ga. On reče da će odmah doći u Bujanovac. I zaista stiže pre nego smo očekivali. Pošto sasluša predsednika, poče okretati telefonske brojeve u Beogradu. Sagovornici mu saopštavaju da je nuđenje izložbe postalo manir ruske politike, da vrše strahovit medijski i propagandni pritisak na mnoge sredine po Srbiji… ali da će javiti šta da se radi.

U iščekivanju rešenja iz Beograda, pokušah da objasnim da Bilanović nije imao zle namere, već da je u umetničkom zanesenjaštvu prenebregao niz obaveza. Sekretarica Ljubinka Stošić otvori vrata kancelarije i diskretno mi dade znak da izađem. Pred vratima, Voja Bilanović, beskrajno radostan:

– Dićrektore, stigla izložba. Dvanaest velikih sanduka. Poslali kamionom.

Pogledah ga, pokazah rukom da beži iz kancelarije, uđoh i saopštih da je izložba pristigla.

Vlado Depa poče nervozno da poziva samo njemu znane brojeve u Beogradu, dogovara se traži rešenja…

Predsednik Stanko izgubljen. Saradnici saučestvuju u njegovim patnjama. Ja prihvatih celu stvar sa lepe strane. Obratih se Vladi, inače vrlom prijatelju, s predlogom da se organizuje izložba, da gostuje baletski ansambl, kada je već u Jugoslaviji, posebno napomenuh da se ništa ne plaća.

Vlada gotovo da pristane, međutim, pokrenuo je aparat u Beogradu koji treba da iznađe objektivne razloge za njihov nedolazak. I zaista, zazvoni telefon, ministar kulture Žika Berisavljević reče da je uspeo da ugovori dolazak ansambla za neku svečanu priliku, a dolazak ambasadora otkazao je jer nisu stvoreni bezbednosni uslovi.

Svi odahnusmo.

Ne prođe ni sat vremena kada na adresu škole stiže telegram iz Ambasade SSSR u kome saopštavaju “da nisu stvoreni uslovi za gostovanje baletskog ansambla jer nemaju slobodnih termina, a poslate eksponate za izložbu smatrajte poklonom ruskog naroda Školskom centru Bujanovac”.

Po dogovoru nekoliko sanduka propagandnog materijala poslali smo u SUP, a slike Lenjina, Kalinjina, Vorošilova, Žukova, Dnjeprostroja, Sibirske tajge krasile su hodnike škole ili zidove po kućama nastavnika koji su to želeli.

Tagovi: bujanovac, bujanovačke spke, bujanovačke priče, ruska izložba

U Bujanovcu, 1997. godine. – Dobrivoje Ostojić

Ukoliko bi čoveku iz Bujanovca oduzeo šalu i smeh, bilo bi kao da si hlebu oduzeo so ili jelu začin.

Bujanovačke priče, iz knjige “Bujanovačke spke”; Beleška o piscu; – Dobrivoje Ostojić rođen je 1936. godine u Ilijašu. Završio je gimnaziju a potom studije Jugoslovenske književnsoti na filozofskom fakultetu u Skoplju. Radio je petnaest godina u bujanovačkoj prosveti, a od 1974. godine profesionalni je novinar. Objavio je nekoliko knjiga i romana. Takođe, dobitnik je mnogih stručnih priznanja i nagrada za novinarstvo i publicistiku. Živi i radi u Beogradu. Dobitnik je prve nagrade i povelje na Književnim susretima “Zijo Dizgarević” za priče “Tama sna“.

Bujanovac
Njuz Network

Učitavam...