Bujanovačke priče: Samo još jednu…

Prolazilo je tih šezdesetih, sedamdesetih godina kroz Bujanovac, tma i tušta stranaca, stručnjaka raznih profila, ali i mangupa, prevaranata. Stručnjaka, domaćih, nije bilo pa je svaka ponuda dobro došla.

Ti “koferaši”; kako bi ih poneko zvao, radili bi izvesno vreme, stekli neki dinar i odlazili. Za svoj posao tražili su obično znatno veće nagrade od domaćih radnika. Izlazilo im se u susret jer se moralo. Kod tih ljudi osnovni motiv života u Bujanovcu bio je interes, izuzev nekih koji su se orodili u Bujanovcu, zasnovali porodicu i opredelili životne puteve za ovaj grad. Takvih je bilo i posle Prvog svetskog rata (Lazar Mileusnić i Borđe Batinić Ličani, Milan Žugić Crnogorac, Stevan Petrović Hercegovac).

Takvih je bilo i posle Drugog svetskog rata i to znatno više.

Među takvim putnicima slučajnicima pojavio se i jedan Mađar, Mihalj Varga. Zaposlio se u Školskom centru. Bio je izvanredan majstor zaobradu metala, ali i za sve druge zanatske radove. Pomalo osobenjak, retko se sa kim družio. Po završetku časova, nestajao bi kao da je u zemlju propadao. Međutim, niko na to nije obraćao pažnju, dok jednom prilikom ne stiže zvanično pismo SUP-a Bujanovac, u kome skreću pažnju da Varga odlazi u šiptarska sela, uvodi ozvučenje po džamijama, popravlja puške i pištolje…

Pozvah ga. Bez imalo uvijanja mi reče:

– Tačno je drug direktor. Puške i pištolje više neću raditi, ali te molim dozvoli mi da završim ozvučenje samo još jedne crkve. Uzeo sam pare, a kažu da su Šiptari opasni kad uzmeš pare a posao ne obaviš. Crkva je u Velikom Trnovcu.

Dobro, Varga, kakva crkva u Velikom Trnovcu, ima jedna, Svete Jelene u malom Trnovcu’?

– Ne, ne, u Velikom Trnovcu, šiptarska crkva, nije naša krišćanska.

Shvatio sam. Dozvolio mu.

Ubrzo je sa trnovačke džamije odjekivao zvučnik umesto hodže, a Varga je nečujno napustio Bujanovac. Onako, kako je i došao.

Tagovi: bujanovac, bujanovačke spke, bujanovačke priče, samo još jednu…

U Bujanovcu, 1997. godine. – Dobrivoje Ostojić

Ukoliko bi čoveku iz Bujanovca oduzeo šalu i smeh, bilo bi kao da si hlebu oduzeo so ili jelu začin.

Bujanovačke priče, iz knjige “Bujanovačke spke”; Beleška o piscu; – Dobrivoje Ostojić rođen je 1936. godine u Ilijašu. Završio je gimnaziju a potom studije Jugoslovenske književnsoti na filozofskom fakultetu u Skoplju. Radio je petnaest godina u bujanovačkoj prosveti, a od 1974. godine profesionalni je novinar. Objavio je nekoliko knjiga i romana. Takođe, dobitnik je mnogih stručnih priznanja i nagrada za novinarstvo i publicistiku. Živi i radi u Beogradu. Dobitnik je prve nagrade i povelje na Književnim susretima “Zijo Dizgarević” za priče “Tama sna“.

Bujanovac
Njuz Network

Učitavam...