Bujanovačke priče: Stići će, stići

Dugo godina posle rata, jedan od vodećih rukovocilaca u vlasti i politici Bujanovca bio je Aleksandar Dimitrijević, s nadimkom Čonko, dobijenim još u dečačkom dobu. Bio je logičan, korektan i iznad svega pravedan što mu je u narodu donelo uvažavanje. Nikada nije pio alkohol, ali je dobar deo života proveo po kafanama i klubovima, Družeći se sa mlađim generacijama, uživajući u igranju šaha, preferansa, remija. Bio je zaljubljen u Bujanovac. Svim uspesima grada, iskreno se radovao… Direktno je učestvovao u kreiranju strateške politike razvoja bujanovačke privrede. U mnogim kriznim trenucima reč Aleksandra Dimitrijevića bivala je presudna, jer je uvek bila iskrena i istinita, što mu je uz neposrednost i ljubav za svakog čoveka, donelo nepodeljene simpatije stanovništva. U velikoj porodici Trajka Mrdača, Sande, kako su ga oni zvali uživao je bespogovoran autoritet. Imao je ustaljen, gotovo poslovičan ritam ponašanja. Znalo se kada dolazi na posao, kada kreće na igranje šaha, kada se sastaje sa ispisnicima Vladom Lingurom ili dr Milutinom Stojanovićem, kada odlazi u Komitet…

Pristigla neka važna delegacija iz Beograda. Sastanak sa predsednikom opštine i vodećim ljudima iz Partije otpočeo s početkom radnog vremena. Bujanovčani s naporom ubeđuju goste da Republika mora uložiti sredstva u sanaciju posrnule privrede. Čonko aktivno učestvuje u radu. Daje predloge, logične i prihvatljive. Preuzima neke obaveze koje će završavati kao poslanik u Republičkoj skupštini…

Tačno u 9 sati Čonko neprimetno napusti kancelariju predsednika. Diskusija se nastavlja dok neko iz Beograda ne zatraži da Čonko još jednom obrazloži svoj predlog. Pogledaše se, Čonka nema. Počeše ga sekretarice tražiti po kancelarijama, nekako smešeći se. Ranđel Veljković Raša, podiže slušalicu i priupita portira Radeta Đjošića, da li je video Čonka, te ukoliko zna kuda je otišao da ga odmah pozove.

– Druže predsedniče znam gde je otišao, ali pozvati ga ne smem. Tvrdim vam da će u dva minuta do deset doći.

– Kako, znaš u dva minuta do deset – ne izdrža Rašo.

– Predsedniče, godinama čika Čonko u pauzi za doručak mora pojesti palačinke koje mu sprema teta Sune, tako je i sada. Još pet minuta stići će on, stići će…

Tako je i bilo.

Tagovi: bujanovac, bujanovačke spke, bujanovačke priče, stići če

U Bujanovcu, 1997. godine. – Dobrivoje Ostojić

Ukoliko bi čoveku iz Bujanovca oduzeo šalu i smeh, bilo bi kao da si hlebu oduzeo so ili jelu začin.

Bujanovačke priče, iz knjige “Bujanovačke spke”; Beleška o piscu; – Dobrivoje Ostojić rođen je 1936. godine u Ilijašu. Završio je gimnaziju a potom studije Jugoslovenske književnsoti na filozofskom fakultetu u Skoplju. Radio je petnaest godina u bujanovačkoj prosveti, a od 1974. godine profesionalni je novinar. Objavio je nekoliko knjiga i romana. Takođe, dobitnik je mnogih stručnih priznanja i nagrada za novinarstvo i publicistiku. Živi i radi u Beogradu. Dobitnik je prve nagrade i povelje na Književnim susretima “Zijo Dizgarević” za priče “Tama sna“.

Bujanovac
Njuz Network

Učitavam...