Bujanovačke priče: Ti li sa krivo zupče

Da li je izbio neki problem sa proizvođačima duvana ili je Vlado Kostić Lingur, direktor Duvanske stanice dobio neko političko zaduženje pred neke izbore, elem pozva me da jednog poslepodneva krenemo u Klenike i Sv. Petku, kako bih eventualno našao neku temu za novine. U društvu s nama Momir Aritonović Mošo, rođen u Petki, učesnik rata, kasnije direktor Rudnika antimona i pred penzionisanje u komunalnoj organizaciji. Čestit čovek, verni vojnik Partije, bistar, zakulisno duhovit.

Vlado vozi džip. Nervozan što će gubiti vreme na sastanku, ćuti. Od Bujanovca do prelaza železničke pruge u Ristovcu nismo ni reč progovorili.

Na prelazu spuštena rampa. Čekamo. Čuje se dolazak voza iz pravca Vranja. Iz grupice dečaka koji takođe čekaju podizanje rampe i prolazak voza, izdvoji se jedan momčić od dvanaest–trinaest godina. Štrkljast. Priđe šoferšajbni, zagleda se, odmaknu pa povrati. Vlado, otvori prozor:

– Šta ćeš dečko, šta hoćeš?

– Dečko prebaci pogled sa Vlade pa u jednom dahu Moši, koji je sedeo do njega na prednjem sedištu, podvrisnu:

– Ti li, ti sa krivo zupče, nanu li ti tvoju, još jednom li dođeš kod moju strinku, sa sekirče će ti glavu odsečem! Reči proprati pretećim prstom i stisnutom pesnicom.

Prođe voz. Vlada i ja ćutimo potiho se smešeći, očekujući da Mošo obrazloži zbog čega je sve ovo. I Mošo, naizgled zabrinut. Ljudeskaru, prepoznatljivog po žutoj boji kose i izbačenim očnjacima kao da dečakova pretnja oneraspoloži do kraja.

– Govori šta je? – ćutnju prekine Vlado.

– Ne znate vi njih, ove prekomoravce. Opasni su. To su komitski potomci. Mogu oni, i dečaci, da svašta urade, i da potegnu nož i sekirče …

Međutim, mene brine drugo što ono momče, nanu mu njegovu, ne reče koja mu je strinka, makar iz kog je sela, pa da tamo ne idem. Ovako, sada ne smem ni kod jedne, kroz glasan smeh objasni Mošo situaciju.

Tagovi: bujanovac, bujanovačke spke, bujanovačke priče, ti li sa krivo zubče

U Bujanovcu, 1997. godine. – Dobrivoje Ostojić

Ukoliko bi čoveku iz Bujanovca oduzeo šalu i smeh, bilo bi kao da si hlebu oduzeo so ili jelu začin.

Bujanovačke priče, iz knjige “Bujanovačke spke”; Beleška o piscu; – Dobrivoje Ostojić rođen je 1936. godine u Ilijašu. Završio je gimnaziju a potom studije Jugoslovenske književnsoti na filozofskom fakultetu u Skoplju. Radio je petnaest godina u bujanovačkoj prosveti, a od 1974. godine profesionalni je novinar. Objavio je nekoliko knjiga i romana. Takođe, dobitnik je mnogih stručnih priznanja i nagrada za novinarstvo i publicistiku. Živi i radi u Beogradu. Dobitnik je prve nagrade i povelje na Književnim susretima “Zijo Dizgarević” za priče “Tama sna“.

Bujanovac
Njuz Network

Učitavam...