Bujanovačke priče: Ti možeš sve

Lepog subotnjeg prepodneva krenuh sa Miletom Raškovićem u obilazak Bujanovca, iz koga sam se nedavno oženio. Obeća mi Rašković, moj prijatelj iz skopskih studentskih i fudbalskih dana, da će me upoznati s nekim ljudima.

Tpeba da upoznaš psihologiju ovog kraja – napomenu nekako zagonetno, – odavde ćemo početi, reče uvodeći me u baštu kafane “Balkan”. Priđosmo jednom ovećem društvu koje je ispijalo prve kafe i prva pića. Rale, oficijelnim manirom, šarmantno, s blagom ironijom, predstavi me kao novog zeta. ljudi mi čestitaše, izraziše dobrodošlicu. Zasedosmo. Krenuše ture pića, jedna za drugom. Upoznah Radeta Matića, Dimu Dodića Barona, Dragutina Jančića Kaculja, Serafima Janjića Pušu, Blagoja Janjića Levka. Ubrzo pristigoše ljubo Kovačević i Sveto Protić. Neobavezne priče, šale, dosetke i podvale. Mene posebo zainteresovaše nadimci većine. Osetih da je nepristojno da pitam za njihov nastanak.

Neko primeti da je vreme ručku. Pozvaše konobara da svede račune. Konobar Tače ispisa nešto na ceduljčetu, saopšti konačnu cifru i stade kraj stola očekujući plaćanje.

Javi se prvo Guta Kaculj.

– Ne, nećeš ti plaćati Guto, sinoć si! – dobaci Sare.

Rade Matić se maši za novčanik i njemu ne dadoše da plati. ljubo Kovačević zove Tačeta k sebi, s izvađenim novcem. Uglas povikaše: – Ne ti ljubo, ti si poslednji došao.

Rašković, nekako zagonetno predloži da on plati makar deo ceha, odbiše i njega.

– Ne možeš ti Rale, ti si još uvek student. Nije ti dozvoljeno!

Osetih da se moram javiti. – Dobro ljudi, mogu li je da platim – iskreno poželih da me odbiju.

– E ti zete možeš! Sve u Bujanovcu je tebi dozvoljeno!

Kompletna studentska stipendija pređe iz mog džepa u Tačetov novčanik. Presabrah se, otrpeh.

Sutradan, ponovo me Rašković povede u šetnju. Pokušah da ga odbijem od ulaska u kafanu “Balkan”, bezuspešno.

U kafani, isti sastav. Sedosmo. Naručivanje. Bog zna kako mi se obradovaše. Pred polazak na ručak pristiže Tače sa obračunom. Probudi se u meni neki kapric.

– Konobar, daj ovamo račun. Ja plaćam.

E, zete, ti ne plaćaš. Juče si platio jer smo proveravali od kakvog si materijala sačinjen, jesi li brz na potezanje novčanika…

Čitavo vreme bivstvovanja u Bujanovcu proveo sam s tim društvom. Među živima je još samo Sare Puša i Levko.

Tagovi: bujanovac, bujanovačke spke, bujanovačke priče, ti možeš sve

U Bujanovcu, 1997. godine. – Dobrivoje Ostojić

Ukoliko bi čoveku iz Bujanovca oduzeo šalu i smeh, bilo bi kao da si hlebu oduzeo so ili jelu začin.

Bujanovačke priče, iz knjige “Bujanovačke spke”; Beleška o piscu; – Dobrivoje Ostojić rođen je 1936. godine u Ilijašu. Završio je gimnaziju a potom studije Jugoslovenske književnsoti na filozofskom fakultetu u Skoplju. Radio je petnaest godina u bujanovačkoj prosveti, a od 1974. godine profesionalni je novinar. Objavio je nekoliko knjiga i romana. Takođe, dobitnik je mnogih stručnih priznanja i nagrada za novinarstvo i publicistiku. Živi i radi u Beogradu. Dobitnik je prve nagrade i povelje na Književnim susretima “Zijo Dizgarević” za priče “Tama sna“.

Bujanovac
Njuz Network

Učitavam...