Bujanovačke priče: Uđite slobodno

Bujanovac je žarko želeo da ima svoj garnizon, svoje vojnike, da u njemu vojnu obavezu služe momci iz svih krajeva Jugoslavije, da čuvaju najlepše uspomene iz vojničkih dana na ovaj grad.

Koncem osamdesetih godina na zahtev građana Bujanovca jadna klasa pristiglih vojnika u Vranjsku kasarnu polagala je svečanu obavezu u Bujanovcu. Bio je to pravi praznik za građane, a posebno za vojnike. Otvorena srca grad je prihvatio regrute.

Posle svečanog čina polaganja zakletve počela su čestitanja remcima. Čestitaju pridošli roditelji iz mnogih gradova Jugoslavije. Pridružuju se domaćini …

Međutim, kao i uvek nekim mladim vojnicima nije niko došao u posetu. Predosećajući to, Velika Nedeljković, čestita učiteljica, koja je decenijama učila decu prvim slovima i brojevima, organizovala je sa svojom decom, prijem u vlastitoj kući za te vojnike. Skupilo se desetak momaka iz raznih krajeva Jugoslavije. Pristigle devojke, mladići, krenulo čašćenje, muzika, igra, onako vesela kakvom je samo mladost može napraviti. Ori se pesma iz Velikinog stana, jači trg. Velika obilazi trg, traži, dal’ još neki vojnik nije ostao bez posete da i njega uputi na pravo mesto.

Odjednom, pred njom se nađe jedan sredovečan par sa koferom u ruci.

– Izvinite, mi smo došli iz Bijeljine. Sin nam služi vojsku u Vranju, došli smo na svečanost polaganja zakletve, ali nam rekoše da se taj svečani čin obavio ovde. Zakasnili smo i ne znamo gde nam je dete?

– Pođite vi sa mnom. Vaš sin je na sigurnom mestu. Ali nemojte se iznenaditi ukoliko uz sina nađete i buduću snajku, koja mu je umesto vas čestitala zakletvu, reče Velika i povede goste svojoj kući.

Zaista, zatekoše sina u društvu mladosti. Presrećni, uz suze radosnice, ostaviše dete da deli radost sa svojom generacijom i dogovoriše se da se nađu nakon dva sata ispred motela.

Tagovi: bujanovac, bujanovačke spke, bujanovačke priče, uđite slobodno

U Bujanovcu, 1997. godine. – Dobrivoje Ostojić

Ukoliko bi čoveku iz Bujanovca oduzeo šalu i smeh, bilo bi kao da si hlebu oduzeo so ili jelu začin.

Bujanovačke priče, iz knjige “Bujanovačke spke”; Beleška o piscu; – Dobrivoje Ostojić rođen je 1936. godine u Ilijašu. Završio je gimnaziju a potom studije Jugoslovenske književnsoti na filozofskom fakultetu u Skoplju. Radio je petnaest godina u bujanovačkoj prosveti, a od 1974. godine profesionalni je novinar. Objavio je nekoliko knjiga i romana. Takođe, dobitnik je mnogih stručnih priznanja i nagrada za novinarstvo i publicistiku. Živi i radi u Beogradu. Dobitnik je prve nagrade i povelje na Književnim susretima “Zijo Dizgarević” za priče “Tama sna“.

Bujanovac
Njuz Network

Učitavam...