Bujanovačke priče: Zar nisi Mujo

Decenijama je iguman manastira Sv. Prohor Pčinjski bio Pimen. Još kao dete došao je iz nekih leskovačkih sela u manastir. Za vreme rata, braneći pravoslavlje, doživljavao je torturu od bugarskih vlasti. Posle rata postao je iguman sa značajnim vezama, posebno kod Svetozara Vukmanovića Tempa.

Bio je Krupan čovek, duge crne brade, bez visokog školskog obrazovanja, veliki vernik, istinski odan svetosavskom pravoslavlju, veliki Srbin, koji se večito zgražao nad zauzetim prostorom i eksponatima prvog zasedanja ASNOM, U manastirskom konaku. Posebno su ga vređaLe spomen ploče koje su objašnjavale taj “istorijski” događaj, na makedonskom i šiptarskom jeziku. Međutim, bio je nemoćan da se suprotstavi aktuelnoj polItici koja se time ponosila, i smatrala svojim uspehom na jačanju bratstva i jedinstva i zajedništva.

Često sam odlazio U Manastir. Vodio duge razgovore o svetovnim i verskim pitanjima, ali me uvek iguman na određeni način ignorisao. Trajalo je to dugo.

Jednom prilikom, posle neke čašice više manastirske rakije, povišenim tonom obratih se igumanu da mu je konak, pa i sam hram U jadnom stanju. Da je izgleda prestao da brine brige za tu svetinju.

Brz na jeziku, kao da je čekao priliku, iguman mi odbrusi:

– Šta tebe, Mujo, baliju iz Bosne, brine sudbina srpskog manastira?

– Ko je balija? Šta pričaš deda? – uskoči ljubo Jovanović Muča, tada sekretar komiteta Partije u Bujanovcu.

Pa ti si mi ga doveo, ti si ga predstavio kao Muju, direktora škole, – uzvrati iguman.

– Nisam igumane, ni balija, ni musliman. Ja sam Dobrivoje, Srbin iz Bosne i pravoslavac. Mujo mi je nadimak smireno mu odgovorih, sretan da sam našao ključ njegove netrpeljivosti prema meni.

Ustade iguman od Stopa prekrsti se uz reči:

Oprosti mi Bože što mnogo puta ružno pomislih o ovom čoveku. Oprosti i ti Dobrivoje.

Ali, baci taj turski prirepak imenu. Baci, baci, odmah …

Naredni susreti su bili veoma srdačni.

Tagovi: bujanovac, bujanovačke spke, bujanovačke priče, zar nisi mujo

U Bujanovcu, 1997. godine. – Dobrivoje Ostojić

Ukoliko bi čoveku iz Bujanovca oduzeo šalu i smeh, bilo bi kao da si hlebu oduzeo so ili jelu začin.

Bujanovačke priče, iz knjige “Bujanovačke spke”; Beleška o piscu; – Dobrivoje Ostojić rođen je 1936. godine u Ilijašu. Završio je gimnaziju a potom studije Jugoslovenske književnsoti na filozofskom fakultetu u Skoplju. Radio je petnaest godina u bujanovačkoj prosveti, a od 1974. godine profesionalni je novinar. Objavio je nekoliko knjiga i romana. Takođe, dobitnik je mnogih stručnih priznanja i nagrada za novinarstvo i publicistiku. Živi i radi u Beogradu. Dobitnik je prve nagrade i povelje na Književnim susretima “Zijo Dizgarević” za priče “Tama sna“.

Bujanovac
Njuz Network

Učitavam...