Bujanovački kraj pod turskom vlašću u XIX veku

Na početku XIX veka upravnik vranjskog pašaluka bio je Zempare Ćop Mehmed paša. Bio je naprasit i zao za sve stanovništvo, a posebno za hrišćane. S obzirom na to da je bio sklon piću i bludu, pašalukom je počeo da upravlja njegov sin Husein.

Husein-paša je 1815. godine sakupljao pod najam vojsku iz Vranjskog pašaluka i krenuo u rat protiv Srbije. Značajnog udela imao je u gušenju pobune Srba 1841. godine u Niškoj buni. Posle smrti Zempare Ćop Mehmed paše, za vranjskog pašu došao je njegov najstariji sin Rašid beg, a ne Husein, koji je otišao u Bugarsku i postao paša u mestu Berkovići.

Nakon dve godine rašid paša je napustio položaj i upravu predao bratu Husein — paši. Husein pašu su poštovali i Srbi i Turci. Bio je predan i energičan. Hrišćanima je dao slobodu kakvu nisu imali u okolnim pašalucima i štitio ih je od Arnauta. Nije hteo da pokupi oružje od hrišćana ni kada je to 1841. godine iz Carigrada naređeno.

Međutim, gonio je hrišćane na kuluk, otimao im zemlju i drugi imetak. Husein paša je, pored jakih veza sa okolnim pašama, održavao veze i sa knezom Milošem. Njih dvojica su se dopisivali i slali poklone jedan drugom. Husein paša je podržavao sultana, ali je koketirao i sa njegovim protivnicima. Iz dokumenata je poznato da je pašaluku Husein paše 1829. godine kod Preševa skadarski vezir Mustafa paša Škodrlija upisivao dobrovoljce za svoju vojsku.

Ovoj vojsci prišlo je oko 1000 Srba i Arnauta iz naših krajeva. Posle Jedrenskog mira, 1829. godine, između Turske i Rusije, Husein paša je dao još veće slobode hrišćanima. Tada se i u našem kraju obnavljaju stare crkve i otvaraju škole. Jedan od retkih ljudi koji se suprotstavio gramzivosti Husein-paše bio je mitropolit skopske eparhije Gavrilo.

Godine 1835. Bujanovcu grupa Arnauta i Turaka je obeščastila sve žene u jednoj kući. A 1837. godine obešen je vranjski pop Bogdan, rodom iz Кončulja, jer je kroz vranjsku čaršiju nosio javno svinjsko meso i u crkvenoj porti psovao Turke i Muhameda. Mitropolit Gavrilo tužio je Husein-pašu Carigradu. Paša je pozvan u Carigrad.

Naređeno mu je da se više ne meša u poslove hrišćanske vere i crkve i da sluša naredbe o reformama Carstva, a koje mu iz Carigrada stižu. Blagonakloni stav Husein paše prema hrišćanima nisu podnosili Turci. Huseinov brat Rašid – beg, njegova žena – stara hanuma, njen brat Mesim beg, Кara – Aguš beg i neki Arnauti počeli su da kuju zaveru da zbace Husein pašu.

Pod vođstvom Festolja iz Trnovca, Selmana Rogačke i Jumera iz Preševa i drugih krenu Šiptari iz okoline Preševa i Bujanovca na Vranje, pa sa delom Turaka iz Vranja svrgnu Husein-pašu, 1843. godine. Husein-paša je pobegao iz Vranja, zadržao se kraće vreme u Pčinji, a zatim otišao u Veles gde je i umro. Prema nekim podacima Husein-pašu je više brinuo program reformi koji mu je dostavljen 1841. godine o ukidanju feudalnih odnosa. Da nije bilo tih reformi, on bi se lako obračunao sa Šiptarima i Turcima, svojim protivnicima.

U isto vreme, dok su u Vranju Šiptari i Turci, po svrgavanju Husein-paše zavodili svoju građansku vlast, iz Carigrada je sa nalogom da se u pašalucima oko Кneževine Srbije uvedu reforme krenuo Jumer (Omer) paša, sa velikom vojskom. Ovaj Omer paša bio je ustvari Mihajlo Latas, begunac iz Austrijske vojske koji je primio islamsku veru i ime Omer.

Čuvši za dolazak Omer paše, Arnauti su se prikupili na Moravici, da kod Samoljice dočekaju i poraze Omer pašu. hada su ugledali vojsku od 6.000 odlično opremljenih konjanika i baterije topova, do borbe nije došlo jer su se razbežali. Po ulasku u Vranje 1844. godine, Omer paša je pohvatao kolovođe pobune, u progonstvo poslao 200 Šiptara, a na selo Trnovac uputio jedan eskadron konjanika Anadolaca koji su u selu napravili prav pustoš.

Red i mir je uspostavljen u celoj vranjskoj oblasti. Pročitan je carski ferman kojim se ukida Vranjski pašaluk, a osniva se Vranjska kaza sa kajmakamom na čelu.

Učitavam...