Bujanovački kuvar: Slavski kolač, priprema (Recept)
Recepti južne Srbije; Bujanovački kuvar; Starinski kuvar; Hleb i testa; Slavski kolač; (Recept); (FOTO)
Bujanovački kuvar: Slavski kolač, priprema (Recept)
Grci i Bugari obeležavaju imendane kao porodična slavlja na kojima se okupljaju porodica, familija i prijatelji, a Srbi imaju krsnu slavu – posle Božića, najvažniji porodični praznik. Centralno mesto na meniju svake slave, ali i na slavskoj trpezi, zauzima slavski kolač.
Slavski kolač – Sastojci:
- 700 g brašna
- pola kocke kvasca
- malo soli
- mlaka voda
- 1 jaje
Slavski kolač – Priprema:
1. Staviti kvasac sa malo šećera u čašu tople vode i ostaviti pola sata. Zamesiti testo dodajući ovu smesu u brašno i so. Dobro ga umesiti, pa ga ostaviti da odstoji oko pola sata da naraste. Od testa napraviti osam delova, od kojih je jedan četiri puta veći od ostalih sedam, pa umesiti u loptice. Tri loptice se umese i razuvku u trake od kojih se isplete pletenica. Pletenicu staviti u podmazanu okruglu šerpu tako da ona oiviči dno.
2. Uzeti najveću loptu pa je umesiti do veličine lopte koja može da prekrije slobodni deo dna šerpe i položiti je u nju. Ostale četiri loptice umesiti i staviti sa četiri strane velike središnje lopte pa ih sve premazati umućenim žumancetom.
3. Od presnog testa, umešenog od jedne kafene šolje brašna i vrlo malo vode, treba zamesiti meko testo. Razmesiti testo i razvući koru pa utisnuti krsnik za ukrašavanje. Svih pet lopti ukrasiti sa po jednim ukrasom. Peći u zagrejanoj rerni na 200°S oko 20-25 minuta, isključiti rernu i ostaviti kolač još 10 minuta. Pečen kolač izvaditi iz šerpe i položiti na ukrašen poslužavnik ili veliki stakleni tanjir.
Tagovi: Južni kuvar, Bujanovački kuvar, Stari recepti, starinski kuvar, kuvar južne Srbije, Bujanovački recepti, južna kuhinja, bujanovačka kuhinja, starinska kuhinja, salate, meze, predjelo, doručak, čorbe, glavna jela, hleb i testa, slatkiši, Slavski kolač
###
Specifičnosti kuhinje južne Srbije: Hrana ovog podneblja mešavina je turske, bugarske, grčke, makedonske i srednjoevropske kuhinje, koje bi lokalne zajednice prilagodile svojim potrebama, navikama i običajima u zavisnosti od religije kojoj su pripadale.
Judi iz južne Srbije su se u davna vremena uglavnom hranili u odnosu na godišnje doba i u odnosu na pravoslavni post. Mnoga jela su identična ili slična jelima koja se mogu naći na celom Balkanu, ali imaju drugačije nazive.
Ono što je u svakom slučaju zajedničko za sve narode ovog regiona jeste izuzetna gostoljubivost. Gosti na selu bi se dočekali hlebom i solju, a u gradskim kućama slatkim i čašom vode. Neretko bi, recimo Vranjanci ili Kumanovčani u makedoniji, spakovali gostu pomalo od svakog jela i poslali hranu kao pozdrav njegovim ukućanima.
S obzirom na to da je ovaj region oduvek bio siromašan, jedna od karakteristika ljudi na jugu je štedljivost, ato se odrazilo i na kuhinju. Pravilo je da se ništa od hrane ne baca, pa se tako koristi i stari hleb, a od životinja se koristi sve, od repa do glave.
Jela u našem kraju su uglavnom vrlo ljuta i začinjena. Često su ljute papričice, uzgajane u bašti, serviraju na posebnom tanjiru.
Tema: Bujanovački kuvar: Slavski kolač, priprema (Recept)