Bujanovačke priče: Pravi pazar

Upravnik apoteke u Bujanovcu bio je Cvetko. Teško da mu je iko znao prezime. Svi Bujanovčani su ga oslovljavali po profesiji, veoma cenili kao stručnjaka i čestitog čoveka. Bio je spreman uvek da pritekne u pomoć, savetom, lekom bez recepta…
Opširnije...

Bujanovačke priče: Predstavljanje

Dugo posle rata, sekretari Komiteta su bili prve ličnosti sredine. Od njihove dobre volje i reči često je zavisila sudbina ljudi, ali i razvoj grada, gradnje, dodela stanova, napredovanje u službi ... S obzirom da je Komunistička partija…
Opširnije...

Bujanovačke priče: Ne bih ti dala!

Pola je veka, kako aktivno radi Jovan Avramović, advokat iz Vranja. Završio je pravne nauke pre Drugog rata. Kao mladić, pripadao je ljotićevcima. Posle rata, politički neangažovan, a advokatura je najpovoljnija mogućnost bila za otpor…
Opširnije...

Bujanovačke priče: Ti možeš sve

Lepog subotnjeg prepodneva krenuh sa Miletom Raškovićem u obilazak Bujanovca, iz koga sam se nedavno oženio. Obeća mi Rašković, moj prijatelj iz skopskih studentskih i fudbalskih dana, da će me upoznati s nekim ljudima. Tpeba da upoznaš…
Opširnije...

Bujanovačke priče: Evo i pride

Petar Vasiljević bio je čudna pojava u bujanovačkom životu. Bistar, smiren, odmeren, sa statusom prvoborca i činom rezervnog kapetana, rukovodio je preduzećem "Svetlost" u osnivanju, a potom, iz ko zna kojih razloga razočaran u Partiju, čak…
Opširnije...

Bujanovačke priče: Dođe dete neko

Uobičajeni su bili prvomajski šahovski turniri u Bujanovcu. Iz godine u godinu smenjivali su se pobednici: Ljubo Jovanović Muča, Srećko Stanić, Baktijer Beljuli, Aleksandar Dimitrijević Čonko... Zavisilo je koga će sreća više poslužiti, jer…
Opširnije...

Bujanovačke priče: Plaćaju lokale

Za predsednika Fudbalskog kluba BSK, izabran je Mladen Pešić, predsednik Opštinskog suda u Bujanovcu. Ozbiljan, temeljit i odgovoran prihvatio se dužnosti i obaveze prvog čoveka fudbalskog sporta. Konsolidovao je tim, doveo trenera Đorđa…
Opširnije...

Bujanovačke priče: Mimo pravila

Početkom šezdesetih godina počela je masovna kupovina automobila u Bujanovcu. Auto, makar i "fića", smatrao se merilom prestiža. Novopečeni vozači, često s dozvolama dobijenim preko veze, ne retko su lupali automobile. Po pravilu, u…
Opširnije...

Bujanovačke priče: Turiše mu spku

Jednog avgustovskog prepodneva sedim ispred kafane Uglješe Tomića u društvu sa Avnijom Čorovinjom, učiteljem iz Trnovca, inženjerom Miletom Raškovićem i Miletom Dimićem, profesorom iz Vranja. Razgovori neobavezni, uobičajeni, bez političkih…
Opširnije...

Bujanovačke priče: Previše zvanica

Svi državni praznici obeležavani su u Bujanovcu na svečan način. Međutim, prolasci štafete mladosti sa porukama za dug život drugu Titu bili su najsvečaniji. Na posebnim tribinama bi se sakupio sav politički vrh. Držani su govori puni…
Opširnije...

Bujanovačke priče: Sreća, ama malo

Posle demobilizacije iz avijacije JNA, zbog zdravstvenih razloga, Vlado Rakovački se zaposlio kao tržišni inspektor u Opštini. Ojačao snagom, prihvatio život sa lepe strane. Posle obilaska punktova na pijacama, obično bi zaseo u kafani…
Opširnije...

Bujanovačke priče: Dva prema jedan

Ljubomir Stojković Karakan sposoban administrativac imao je dve strasti: rakiju i kockanje. Od delirijuma ga je spasao prestanak konzumiranja alkohola, ali je sa većom strašću prišao kocki. Nestabilan, nervozan, nepoverljiv, uvek u traženju…
Opširnije...

Bujanovačke priče: Beše to teror

Ariton Trajković, rođen u Žbevcu 1878. godine, došao je u Bujanovac u prošlom veku. Bio je trećepozivac u Kolubarskoj bici kada je ranjen u ruku. Bavio se šivenjem narodnih odela i trgovinom. Više od pedeset godina vodio je dnevnik, po…
Opširnije...

Bujanovačke priče: Prijatelji

Velikan jugoslovenskog glumišta Milivoje Živanović pristigao u Bujanovac. Gostuje u predstavi koju je sa učenicima školskog centra pripremio Voja Bilanović Bil. Milivoje beše dočekan u Bujanovcu sa svim počastima, a naročito u Vranju.…
Opširnije...